zivotinje

Pauk (Arenaida) nije insekt, pripada klasi zglavkara. On nema krila. Pauci imaju po osam zglavkastih nogu, znači 4 para. Razne vrste pauka žive u svim krajevima svijeta a ujed nekih vrsta može biti vrlo opasan ili čak smrtonosan.

Pauk u svom tijelu sadrži žlijezdu koja luči ljepljivu tečnost, koja na zraku očvrsne. Pomoću tako nastalih niti pauk plete mrežu, koja mu služi da bi se prehranio. Znači, insekte koji se upletu u mrežu pauk ubija, a nakon toga on te insekte jede. Pauk je također, može se reći, veliki ekolog, jer on pomoću te mreže hvata, prehranjuje se, ali istovremeno čisti okolinu od štetnih insekata, pa tako i od raznih bolesti koje su veoma opasne. Najveći pauk je tarantula, a najotrovniji je crna udovica.

Рибе (лат. Pisces) су ектотермни водени кичмењаци. Постоји преко 27.000 врста риба, што их чини највећом групом кичмењака. За кретање им служе парна и непарна пераја. Дишу шкргама, а срце им има једну преткомору и једну комору и кроз њега протиче редукована крв. Немају мали крвоток. Најразвијенији део мозга је мали мозак. Кичменица образована и може бити хрскавичава или окоштала. Оплођење је спољашње, а врсте на основу доношења младих могу бити овипарне, ововивипарне и вивипарне.

Mravi (lat. Formicidae) su porodica kukaca koja živi u velikim zadružnim zajednicama. Pripadaju redu opnokrilaca, dio su nadporodice žalčara (Aculeatoidea) iz podreda utegnutozačanih (Apocrita). Uz krilate mužjake i ženke ima mnogo više jedinki koje su beskrilne, spolno zakržljale ženke. Svi imaju otrovnu žlijezdu koja uglavnom izlučuje mravlju kiselinu. Kiselinu ispuštaju s pomoću žalca, a ako ga nemaju, načine najprije čeljustima ranu, pa je pošpricaju tom izlučinom. Po veličini glave te prema poslovima među njima se često razlikuju "radnici" i "vojnici".

Жабе или безрепци припадају водоземцима, а разликују се од других водоземаца по томе што немају реп. Тело им је такође другачије (округло, глава напред).

Задње ноге су им знатно дуже од предњих, на којим се налази 4 или 5 прстију, између прстију се налазе тзв. пловне кожице које омогућавају кретање у води. Задње ноге су прилагођене за тзв. катапултарни скок. Највећи број жаба полаже хиљаде јаја у води, где ларве зване пуноглавци заврше ларвени период и метаморфозу. Хране се мушицама, комарцима итд. Такође постоје отровне жабе које су „обојене“ живим бојама. Отров може усмртити мањег грабежљивца ако је поједе, а неке жабе садрже толико отрова да чак могу усмртити човека. Индијанци се служе њиховим отровом за копља и стрелице.